Back
a

Turbulencija

falaci-pismo-nerodjenom-detetu-pdf-knjiga

Orijana Falači: PISMO NEROĐENOM DETETU (odlomak)

To činim bez trunke egoizma, dete moje: kunem ti se da mi pomisao na tvoj dolazak
na svet nimalo ne godi. Ne mogu da zamislim sebe kako šetam ulicom sa stomakom do zuba,
kako te dojim i perem, kako te učim da govoriš.

Ja sam zaposlena žena: imam toliko drugih
obaveza, interesovanja. Već sam ti rekla da mi ne trebaš.

Ali ipak ću te doneti na svet, svidelo
ti se to ili ne. I izložiću te istom nasilju kojem su izložili i mene, moje roditelje, moje dedove,
dedove mojih dedova, i tako sve do prvog ljudskog bića koje je, htelo to ono ili ne, na svet
donelo neko drugo ljudsko biće.

Možda bi se on ili ona, da su mogli da izaberu, uplašili i
odgovorili ne, ne želim da se rodim. Ali niko ih nije pitao za mišljenje i tako su se rodili,
živeli i umrli, pošto su prethodno i sami za sobom ostavili novo ljudsko biće, bez izbora, i
tako milionima godina, uz uvek isto nasilje bez kojeg ne bismo ni postojali.

fobije-fobija-dete-psiholog

pixabay.com

Samo hrabro,
dete moje. Zar misliš da semenu drveta ne treba hrabrosti kada klijajući probija zemlju?
Dovoljan je i dašak vetra da ga odvoji, majušna mišja šapa da ga zgnječi. Pa ipak ono klija i
ne predaje se, raste sejući novo seme. I postaje šuma. Ako jednoga dana uzvikneš: „Zašto si
me rodila, zašto?”, odgovoriću ti: „Učinila sam ono što je drveće činilo i čini milionima
godina pre mene i verovala sam da činim dobro.”

Post a Comment