Back
a

Turbulencija

ves-masina-ne-ispusta-vodu

Orijana Falači: Odlučila sam u tvoje ime, rodićeš se

Nikakvo ritanje, ostala sam bez tvog odgovora. A kako sam mogla da ga očekujem?
Pa tek odnedavno postojiš: kada bih potražila potvrdu od lekara, sigurno bi se samo
podrugljivo nasmejao.

Ali odlučila sam u tvoje ime: rodićeš se. To sam rešila pošto sam te
videla na fotografiji.

Naravno da to nije bila baš tvoja fotografija, već snimak nepoznatog
zametka starog tri nedelje, objavljen u jednom časopisu zajedno sa reportažom o nastanku
života.

I dok sam ga posmatrala, moj strah je nestao, istom brzinom kojom me je i preplavio.

pismo-nerodjenom-detetu-psihologija

pixabay.com

Ličiš na tajanstveni cvet, na prozirnu orhideju. Na vrhu se vidi nešto nalik na glavu, sa dve
izbočine koje će postati mozak. Nešto niže duplja od koje će nastati usta. Na kraju treće
nedelje gotovo ništa se ne vidi, pisalo je ispod fotografije. Dva i po milimetra.

No ipak se pomalo naziru oči, nešto što liči na kičmu, nervni sistem, želudac, jetra, creva, pluća. Srce
već postoji, veoma je veliko: srazmerno je devet puta veće od mog. Pumpa krv i kuca od
osamnaestog dana: pa zar bih mogla da te odbacim? Kakve veze ima da li je do začeća došlo
slučajno ili greškom. Zar nije i svet u kome živimo nastao slučajno, možda nekom greškom?

Neki tvrde da u početku nije bilo ničega osim velikog mira, velike nepomične tišine, a onda
se odnekuda stvorila varnica, pa trzaj, i bi ono čega pre ne bi.

Zatim su izbili i drugi trzaji,
nepredvidljiviji, bezumniji, nesvesniji posledica. A jedna od tih posledica, nastala slučajno,
možda i greškom, bila je ćelija koja se odmah umnožila u milione, u milijarde, sve dok nije
stvoreno drveće, ribe, ljudi.

Da li misliš da je neko bio u nedoumici i pre praska, i pre ćelije?

Da se neko zapitao da li će sve to ispasti dobro ili ne? Da se brinuo zbog gladi, hladnoće,
nesreće? Čisto sumnjam. Čak i da je neko postojao, na primer Bog koji se može porediti sa
početkom početka, izvan vremena i prostora, mislim da se uopšte ne bi brinuo za dobro ili
zlo. Sve se odigralo zato što je moglo da se odigra, dakle moralo je da se odigra, u skladu sa
silom, jedinom legitimnom silom. A isto to važi i za tebe. Preuzimam odgovornost za svoj
izbor.

Post a Comment