Back
a

Turbulencija

Marija-Knezevic

Knežević: Istovarili su nas / I naredili – Slobodni ste!

Iz knjige KRAJNJE PESME, Povelja, Kraljevo, 2020.

MOJ KRAJ

 

Ovde ne raste drveće života

Niti cveta limun žut.

Mirišu lipe uličarke,

Bog-hrast nadzire drum.

 

Naše su brazde opstajačke:

Zrno, krtola, luk.

Ljubav daleka poput mora,

Nedostojna za pošten pûk.

 

Naši od malena uče da kriju

Ako kuma poštedi kum,

I otac što pripuca na sina mora

Dalje! – teši ga ratni drug.

 

Takva je klima. I položaj

Kao glavni pojam kraja.

Strane kulture žive svoj vek,

Ovde se niklo uzorava.

 

Čvrsta ruka nas drži kažu

Proizvođači dece i unuka

I put pod noge meću učenjaku

Da očuva se leb i motika.

 

Korov se slavi kao Učitelj

I svrhu nađe buđ.

Kost samo ljutom štencu daje

Da sutra osvane vuk.

 

CARGO

 

 

 

Istovarili su nas na ovo kopno

I naredili – Slobodni ste!

 

Zastali smo kod reči istovar.

Iako bismo, pre ili kasnije,

Što se kaže u svetu prtljaga,

Nastavili dalje.

 

Jer samo jeretik propoveda blizinu.

Kao što koren služi

Za vežbu iskorenjavanja.

 

Od tada je sve idealno na našoj parceli!

Svako ima ličnu nišu, jedinstveni broj.

 

I što je najvažnije, mogućnost

Otvaranja i zatvaranja po želji,

Počev od prozora, ekrana, u prošlosti

Intimnih brava sada javnih, do onoga

Što suparničko pleme naziva dušom.

Ni penzije, ni domaće nagrade, ali zato svetske…

Post a Comment