Back
a

Turbulencija

dragan-aleksic-peter-handke

Katastrofa je najbolje rešenje – Dejvid Grejber

Mi nerado mislimo o birokratiji, ali
ona određuje našu egzistenciju. Utisak je da smo, kao svetska civilizacija,

rešili da poklopimo uši rukama i pravimo se gluvi kad god se
pokrene ta tema. Čak i kada smo voljni o njoj da razgovaramo,

činimo to koristeći izraze koji su bili populami tokom šezdesetih i početkom sedamdesetih godina.

musko-zenski-odnosi

pixabay.com

Društveni pokreti šezdesetih bili su pretežno inspirisani levicom, ali su se

takođe bunili protiv birokratije, ili,
da budem precizniji, protiv birokratskog mentaliteta posleratnih
„država blagostanja“*

(Eng. welfare state. Tim nazivom se četrdesetih

godina naglašavala razlika
između socijalne države („države blagostanja“), koja se pripremala

da se uspostavi u Velikoj Britaniji, od ratničke države (warfare state)

koja je tada prevladavala.
Pretpostavka je „države blagostanja” da ona brine o socijalnim i

ekonomskim pitanjima svojih građana. U Americi četrdesetih godina

bila je osporavana zbog paternalističkog odnosa prema svojim građanima).

i njihovog konformizma koji uništava dušu.
Suočeni sa birokratama režima državnog kapitalizma i državnog socijalizma,

buntovnici iz šezdesetih zastupali su individualni izraz i
spontanu društvenost, i protivili su se („kome su potrebna pravila i
odredbe?“) svakom obliku društvene kontrole.
Nakon kraha starih „država blagostanja“ stvari su postale odista
čudne.

Desnica makar kritikuje birokratiju, levica ni to – Dejvid Grejber

Dokle desnica, koja za sve socijalne probleme insistira na
„tržišnim rešenjima“, sve više i sa sve većom žestinom usvaja jezik
antibirokratskog individualizma, dotle ,,mejnstrim“ levica sebe sve
više svodi na vođenje beznadežne odbrambene akcije, pokušavajući
da sačuva ostatke „države blagostanja“.

Ona prećutno prihvata, ponekad

čak i predvodi, pokušaje da se napori vlade učine ,,efikasnijim“
parcijalnom privatizacijom službi i uključivanje sve više „tržišnih
principa“, „tržišnih podsticaja“ i na tržištu zasnovanih „procesa odgovomosti“

u samu stmkturu birokratije.
Ishod je politička katastrofa. Nema dmgog načina da se to kaže.

Ono što se predstavlja kao rešenje ,,umerene“ levice za svaki socijalni

problem (a danas su rešenja ,,radikalne“ levice maltene sasvim
isključena) pokazuje se, bez izuzetka, kao košmama fuzija najgorih
elemenata birokratije i kapitalizma. Kao da je neko svesno pokušao
da osmisli najneprivlačniju političku poziciju. To što neko zapravo
razmišlja da glasa za partiju koja propagira tako nešto potvrda je zbilja

istrajne moći levičarskih ideala. Zasigumo, ako to čine, to nije zato što

smatraju da se radi o dobroj politici već zato što je to jedina politika

koju bi smeo da podrži neko ko pripada levom centru.

Poručite:

https://www.facebook.com/Geopoetika/posts/3374910372597935

 

Post a Comment