Back
a

Turbulencija

Divna Vuksanović: Kompjuter ubrzava ekonomske aktivnosti i to izjeda svet

Divna Vuksanović / foto: PULSE magazin

Na kraju druge decenije XXI veka pojavio se termin ‘nova normalnost’ kao slutnja drastičnih promena načina življena u vremenu nakon pandemije korona virusa.

Zapravo, već u ‘doba korone’ svet se drastično promenio. Predostrožnost nas je prinudila na izbegavanje dosadašnjeg socijalnog ponašanja. Obezbeđivanje distance nije samo karakteristika odnosa između pojedinačnih individua, nego se

paradigma distance prenela i na političke, ekonomske, sociološke, ekološke, pa čak i naučne oblasti. Svet je, u strahu i opasnosti, pokazao svoje drugo lice.

Zapravo, već je na samom početku novog veka postala vidljivom epohalna kriza izazvana kulminacijom kapitalizma i dominacijom filozofije profita.

Velike svetske korporacije i njihovi vlasnici su čitav svet pretvorili u vlastiti resurs –

jednako (zlo)upotrebljavajući ljude i prirodu – ni jednog trenutka ne mareći za sudbinu i budućnost čitave populacije.

Srpska filozofkinja Divna Vuksanović prepoznaje specifičnost sprege kapitalizma i kompjuterske tehnologije.

 

Tako, na primer, internet ne samo da podržava kapitalizam, već bitno ojačava njegovu ekonomiju.

 

Vuksanović u sjajnom tekstu Filozofija medija: mediji i alternativa, ukazuje na polemiku protiv ideologije Stiva Džobsa (Jobs), objavljenu na internet portalu The Guardian-a u kojoj se pojavio Tomkinsov (Doug Tompkins) tekst u kome konstatuje:

‘Kompjuter je mehanizam za akceleraciju, on ubrzava ekonomske aktivnosti i to izjeda svet’, zaključujući da je kompjuter logistička podrška kapitalizmu, tačnije – njegovoj političkoj ekonomiji, a da ova ekonomija danas ne samo da počiva na njemu (kao i na ‘glupim građanima’, koji se takođe pominju u istom tekstu), već je zahvaljujući računarskim tehnologijama dospela do onog stepena akceleracije koji je takoreći u mogućnosti da uništi svet.’

Divna Vuksanović u svojoj raspravi ukazuje da Tomkins osporava mišljenje da tehnologija proširuje demokratiju, tvrdeći da zapravo ona koncentriše još više moći u rukama male elite a posebno ga muči činjenica da su

socijalni i ekološki pokreti koji bi trebalo da destruišu prirodu mega-tehnologije, potpali pod njenu čaroliju.

Jednom rečju poremećen je uobičajeni dijalektički tok stvari a celokupnoj populaciji je nametnuta bezobzirna upotreba čoveka i njegovih potencijala.

Aktuelna svetska pandemija samo je pokazala da je

bolest (kao činjenica i kao metafora) postala osobenost čitavog društva

a da je proistekla iz sistemskog zanemarivanja brige o čoveku čak i u najrazvijenijim državnim sistemima.

divna-vuksanovic-pdf

pixabay.com

Besni kapitalizam je ‘prisvojio’ nauku

te njena najveća dostignuća nisu više neprikosnoveni simbol progresa jer svaki njen napredak donosi novu strepnju, još veći stepen nesigurnosti, straha, zabrinutosti, a već u ranom (pred)robotovskom dobu čovek sve češće spoznaje svu nelagodu specifične ‘doline jeze’…

Kakav odgovor ovakvom stanju sveta može ponuditi umetnost u trenutku kada je čovek današnjice talac čitavog svetskog poretka ophrvan spregom kapitalizma i tehnološke medijalizacije?”
Sava Stepanov, Društvo i umetnost u okolnostima iznuđene realnosti

 

Starmalo dete, velike brige

Post a Comment