Back
a

Turbulencija

psihologija-uspeha

Desnica makar kritikuje birokratiju, levica ni to – Dejvid Grejber

Da li je, stoga, neobično što svaki put kada nastupi socijalna kriza

prostor za izražavanje narodnog gneva zauzima desnica umesto
levice?

Desnica, barem, ima kritiku birokratije. Ona nije naročito dobra,

ali makar postoji. Levica je nema uopšte.

Posledica je sledeća:
kada oni koji se identifikuju s levicom imaju nešto negativno da

kažu o birokratiji, obično bivaju prinuđeni da usvoje razblaženu verziju desničarske kritike.
Desničarske kritike možemo da se rešimo poprilično brzo. Ona
vodi poreklo od liberalizma devetnaestog veka. Na početku Francuske revolucije,

u krugovima evropske srednje klase, javilo se mišljenje

da civilizovani svet prolazi kroz postepenu, neujednačenu,

ali neizbežnu transformaciju.  Taj svet se pomerao od vladavine ratničke
elite, sa svojim autoritamim vladama, svešteničkim dogmama

i kastinskim stratifikacijama, ka svetu u kome vladaju sloboda,

jednakost i prosvećeno, komercijalno koristoljublje.

Trgovačka klasa je u
srednjem veku dovela do raspada starog feudalnog poretka, izjedajući ga

odozdo poput termita (termita, upravo, ali poželjnih).

psihologija-uspeha

pixabay.com

Prema liberalističkoj verziji istorije, pompa i sjaj zbačenih, apsolutističkih
vlasti bili su poslednji izdisaji starog poretka koji se završio kad je
država ustupila mesto tržištu, religijska ubeđenja naučnom

razumevanju, a utvrđeni red i statusi markiza, baronica i sličnih, slobodnim
ugovorima između individua.
Pojava modemih birokratija predstavljala je problem, jer se u
prethodno tumačenje ne uklapa. U principu, svi ovi uštogljeni funkcioneri

u svojim kancelarijama, sa svojim komplikovanim lancem
komandovanja, trebalo bi da su puki feudalni relikti, za koje su svi
očekivali da će uskoro postati nepotrebni, kao i vojske i oficirski kor.
Zavirimo u mski roman iz druge polovine devetnaestog veka:

svi pripadnici starih aristokratskih porodica

(u stvari, skoro svi u tim knjigama) ili su postali oficiri,

ili državni činovnici (utisak je da niko
važan tamo ne radi ništa drugo), a čini se da vojne i državne

hijerarhije imaju skoro identične titule, senzibilitete i rangiranje. Postojao
je, ipak, očigledan problem. Ako su birokrate samo relikti, kako to da
ih svuda, svake godine, ima sve više, ne samo u zaostaloj Rusiji, već
i u rastućim industrijskim društvima, poput Engleske i Nemačke?

 

Katastrofa je najbolje rešenje – Dejvid Grejber

Post a Comment