Back
a

Stihovi

EKATERINI (Iz knjige KRAJNJE PESME, Povelja, Kraljevo, 2020.) Moja grčka baka Čije je ime poteklo iz Čistote Naučila me je da hodam Uz pomoć cevi od usisivača, Naterala me da jedem neješnu Ubedivši me da to samo mene Golubovi pozdravljaju dok guču. I pre poslednjeg rastanka Poželela mi ljubav Tri puta

Već je sred aprila, i divlje šljive cvetaju pored puta, čipkasto belo naspram raskošnom, zanosnom zelenilu nove trave i prašnjavim, uvenulim, crnim spaljenim jarugama. Bez lišća, za sada, samo fine zvezdaste latice pupoljaka, slatke sa svojim večnim mirisom. Na današnji dan se puni mesec dana da te

(Wislawa Szymborska, 1923 — 2012) Mačka ne bi da umre. Jer šta da radi mačka u praznom stanu. Da se penje na zidove. Da se češe o nameštaj. Kao da je sve ostalo nedirnuto, pa ipak izmenilo se. Kao da ništa nije pomereno, pa ipak ispremeštalo se. I uveče lampa

(Wislawa Szymborska, 1923 — 2012) Ima pasa i pasa. Ja sam bio pas odabrani. Imao sam dobre papire i u žilama vučju krv. Stanovao sam na uzvisini i udisao sam mirise pogleda na livade u suncu, na smreke na kiši i grudve zemlje pod snijegom. Imao

(Wislawa Szymborska, 1923 — 2012) Darvin. Po svoj prilici odmora radi čitao je romane. Ali je imao zahteve: nisu se smeli završavati tužno. Ako je nailazio na takav, besno ga je bacao u vatru. Istina ili neistina rado ću u to poverovati. Prelazeći u glavi tolika prostranstva i vreme nagledao

(Wislawa Szymborska, 1923 — 2012) Od toga je trebalo početi: nebo. Prozor bez daske, bez futera, bez stakla. Otvor i ništa više, ali otvoren širom. Ne moram vedru noć da čekam, niti glavu da zabacujem da bih se zagledala u nebo. Nebo mi je iza leрa, pod rukom

(Wislawa Szymborska, 1923 — 2012) Zašto toliko u jednoj osobi? Toj a ne drugoj? I šta tu tražim? U dan zvani utorak? U kući, a ne gnezdu. U koži, ne u ljusci? S licem, ne listom? Zbog čega samo jednom, i to lično? Baš na zemlji?